REGISTROVANJE STAMBENE ZAJEDNICE
Rok za registrovanje stambenih zajednica (dalje SZ) istekao je sredinom Decembra 2017-te godine, a broj registrovanih SZ u Srbiji daleko je manji od polovine svih objekata koji podležu toj obavezi u trenutku kada ovo pišem.
Mnoštvo je problema koji stoje na putu registracije od kojih su neki objektivni (zgrade nisu uknjižene, legalizovane itd) dok je većina subjektivnih, počev od pogrešnog razmišljanja da se izbegavanjem registracije izbegavaju zakonom propisane obaveze pa do činjenice da niko ne želi da se prihvati obaveze da to učini.
Kazna za stambenu zajednicu koja se ne registruje propisana je u članu 133. stav 1 i iznosi od 50.000 - 2.000.000 dinara i naplativa je od stambene zajednice ali i od svakog vlasnika pojedinačno!
Pre nekoliko dana kolega i ja smo na inicijativu vlasnika prisustvovali sastanku u zgradi u kojoj žele da formiraju SZ , niko ne želi da bude upravnik, žele da imaju profesionalno upravljanje ali nemaju zakonom propisanu većinu (2/3) vlasnika za izbor profesionalnog upravljanja, na kojem smo vlasnicima objasnili proceduru koju zakon o stanovanju predviđa u njihovom slučaju u pokušaju da izbegnemo treću a to je prinudna uprava koja je sama po sebi najlošije rešenje kako za vlasnike tako i za profesionalne upravnike.
Za registrovanje SZ potrebni su vam:
1. ZAPISNIK sa sednice na kojoj je izabran UPRAVNIK
2. dokaz o uplati administrativne takse
3. popunjen obrazac prijave za registraciju SZ
4. lična karta upravnika
Kako su stavke pod 2,3 i 4 formalne na njima se neću zadržavati jer se akcenat stavlja na to kako doći do zapisnika u problematičnoj-specifičnoj stambenoj zajednici.
ZAPISNIK sa sednice na kojoj je izvršen izbor upravnika mora da sadrži pored ostalog i potpise potrebnog broja vlasnika posebnih jedinica (stanova, garaža, lokala) i to je najčešće kamen spoticanja jer neretko vlasnici neće da pristupe radu skupštine čiji su članovi.
Zakon je takvu mogućnost predvideo i u članovima 44. stav 1 i 45. propisao da Skupština odlučuje većinom PRISUTNIH vlasnika, a kvorum za rad skupština, NA PRVOM SASTANKU, predstavlja većinu vlasnika. Ako prvi sastanak NIJE uspeo zbog nedostatka kvoruma, za DRUGI sastanak kvorum predstavlja 1/3 ukupnog broja vlasnika!!!
U zapisniku se konstatuje izbor vlasnika za upravnika, a ako vlasnik ne želi da obavlja taj posao dugoročno, unosi se i ročnost to jest vreme do kog trenutka ta osoba obavlja posao upravnika. Ovo sa jedne strane omogućava registraciju SZ, a sa druge oslobađa od dalje odgovornosti vlasnika koji je prihvatio dužnost upravnika u svrhu registrovanja SZ.
To ukratko znači da se nakon prve neuspešne sednice skupštine stanara kvorum za sledeću sednicu sa 50% + 1 vlasnik spušta na 1/3 broja vlasnika te da opstrukcija praktično nije moguća. Ponovljena sednica se zakazuje najranije za 3 a najkasnije ze 30 dana od dana održavanja prve neuspele sednice.
Ako opisani postupak ne urodi plodom pojedinačnom vlasniku ostaje mogućnost da se sam obrati odeljenju komunalne inspekcije u svom mestu i zahteva uvođenje prinudne uprave u stambenu zajednicu.
Nakon toga će prinudno postavljeni profesionalni upravnik u ime SZ izvršiti njenu registraciju.
I za kraj, sve stambene zgrade stekle su stupanjem na snagu Zakona o stanovanju i održavanju status stambene zajednice i sve obaveze, prava i odgovornosti koje iz toga proističu bez obzira da li su se registrovale ili ne. Ovo je važno znati jer su zakonom propisane i veoma oštre sankcije kako za SZ tako i za vlasnike posebnih jedinica.
Mnoštvo je problema koji stoje na putu registracije od kojih su neki objektivni (zgrade nisu uknjižene, legalizovane itd) dok je većina subjektivnih, počev od pogrešnog razmišljanja da se izbegavanjem registracije izbegavaju zakonom propisane obaveze pa do činjenice da niko ne želi da se prihvati obaveze da to učini.
Kazna za stambenu zajednicu koja se ne registruje propisana je u članu 133. stav 1 i iznosi od 50.000 - 2.000.000 dinara i naplativa je od stambene zajednice ali i od svakog vlasnika pojedinačno!
Pre nekoliko dana kolega i ja smo na inicijativu vlasnika prisustvovali sastanku u zgradi u kojoj žele da formiraju SZ , niko ne želi da bude upravnik, žele da imaju profesionalno upravljanje ali nemaju zakonom propisanu većinu (2/3) vlasnika za izbor profesionalnog upravljanja, na kojem smo vlasnicima objasnili proceduru koju zakon o stanovanju predviđa u njihovom slučaju u pokušaju da izbegnemo treću a to je prinudna uprava koja je sama po sebi najlošije rešenje kako za vlasnike tako i za profesionalne upravnike.
Za registrovanje SZ potrebni su vam:
1. ZAPISNIK sa sednice na kojoj je izabran UPRAVNIK
2. dokaz o uplati administrativne takse
3. popunjen obrazac prijave za registraciju SZ
4. lična karta upravnika
Kako su stavke pod 2,3 i 4 formalne na njima se neću zadržavati jer se akcenat stavlja na to kako doći do zapisnika u problematičnoj-specifičnoj stambenoj zajednici.
ZAPISNIK sa sednice na kojoj je izvršen izbor upravnika mora da sadrži pored ostalog i potpise potrebnog broja vlasnika posebnih jedinica (stanova, garaža, lokala) i to je najčešće kamen spoticanja jer neretko vlasnici neće da pristupe radu skupštine čiji su članovi.
Zakon je takvu mogućnost predvideo i u članovima 44. stav 1 i 45. propisao da Skupština odlučuje većinom PRISUTNIH vlasnika, a kvorum za rad skupština, NA PRVOM SASTANKU, predstavlja većinu vlasnika. Ako prvi sastanak NIJE uspeo zbog nedostatka kvoruma, za DRUGI sastanak kvorum predstavlja 1/3 ukupnog broja vlasnika!!!
U zapisniku se konstatuje izbor vlasnika za upravnika, a ako vlasnik ne želi da obavlja taj posao dugoročno, unosi se i ročnost to jest vreme do kog trenutka ta osoba obavlja posao upravnika. Ovo sa jedne strane omogućava registraciju SZ, a sa druge oslobađa od dalje odgovornosti vlasnika koji je prihvatio dužnost upravnika u svrhu registrovanja SZ.
To ukratko znači da se nakon prve neuspešne sednice skupštine stanara kvorum za sledeću sednicu sa 50% + 1 vlasnik spušta na 1/3 broja vlasnika te da opstrukcija praktično nije moguća. Ponovljena sednica se zakazuje najranije za 3 a najkasnije ze 30 dana od dana održavanja prve neuspele sednice.
Ako opisani postupak ne urodi plodom pojedinačnom vlasniku ostaje mogućnost da se sam obrati odeljenju komunalne inspekcije u svom mestu i zahteva uvođenje prinudne uprave u stambenu zajednicu.
Nakon toga će prinudno postavljeni profesionalni upravnik u ime SZ izvršiti njenu registraciju.
I za kraj, sve stambene zgrade stekle su stupanjem na snagu Zakona o stanovanju i održavanju status stambene zajednice i sve obaveze, prava i odgovornosti koje iz toga proističu bez obzira da li su se registrovale ili ne. Ovo je važno znati jer su zakonom propisane i veoma oštre sankcije kako za SZ tako i za vlasnike posebnih jedinica.
Коментари
Постави коментар